Nutricionisti otkrivaju: kakav krompir ne smemo jesti, a kakav je najbolji za ishranu

2016-01-nutricionisti_otkrivaju_kakav_krompir_ne_smemo_jesti_a_kakav_je_najbolji_za_ishranu_815943406

Kako pripremiti krompir? Kakav krompir ne bi trebalo da jedete? Uz par saveta nutricionista, otkrijte kako da pravilno pripremate ovu namirnicu.

Foto: Profimedia

Bilo da ga koristite kao salatu ili u glavnom jelu, krompir je neizostavan deo trpeze. Uz par saveta nutricionista naučite kako da pripremate ovu namirnicu i izvučete iz nje maksimalan broj hranljivih sastojaka.

Krompir je u Evropu stigao oko 1570. godine iz vlažnih i prohladnih delova Južne Amerike, a danas uzgoj krompira prednjači među svim drugim povrćem na svetu.

Iako možda nije najhranjivija vrsta povrća, zauzima važno mesto u ishrani Evropljana pa smatram da je bitno tom povrću posvetiti pažnju koju zaslužuje!

Savetujem da pažljivo pročitate savete koji slede jer iako krompir verovatno jedete i pripremate ceo život, sigurno ne znate mnoge trikove koje treba zapamtiti kako bi svako jelo od krompira bilo upravo onakvo kakvo želite!

VIŠE: Upozorenje: evo zašto ne treba da čuvate paradajz u frižideru

Mladi krompir vadi se ispod sveže i zelene stabljike tokom leta, a krtola je sočna i slatka, s nižim udelom skroba i lako istruli. Zreli krompir se vadi u jesen, ali pre toga nadzemna biljka se uklanja i krompir se ako su vremenski uslovi povoljni, ostavlja u zemlji još nekoliko nedelja da potpuno sazri i da mu kora odeblja.

Krompir se na tamnom mestu može čuvati mesecima, a idealna temperatura čuvanja je od 7 do 10 stepeni. Na višim temperaturama proklijaće ili istruliti, a temperatura ispod 7 °C remeti metabolizam krompira razlažući skrob na šećere.

Hranjiva vrednost

Sve vrste krompira su dobar izvor energije i vitamina C. Žute vrste sadrže i karotenoide, a ljubičaste i plave antioksidans antocijanin. Krompir akumulira i potencijalno opasne količine alkaloida (toksin gorkog ukusa, otrovan kad se konzumira u većim količinama) pa bi zbog toga svaki zeleni krompir obavezno trebalo baciti, kao i klice krompira, a i svaki krompir koji je gorak.

VIŠE: Zagorela vam je hrana? Evo kako da uklonite neugodan miris iz doma

Unošenje veće količine alkaloida u organizam uzrokuje neurološke probleme i tegobe s varenjem. Osim toga, sirove granule skroba u krompiru teško su probavljive, a termički obrađen skrob nije, tako da krompir nikad nemojte jesti sirov, ni od njega praviti sok!

Vrste i upotreba

Na svetu postoji više od dve stotine vrsta krompira. Nisu svi zastupljene u ishrani, a najčešće se u svakodnevnom kuvanju upotrebljava desetak vrsta. Prema teksturi nakon kuvanja, krompire delimo na brašnaste i voštane. Najčešće brašnaste sorte krompira na našem tržištu su crvena Desiree, crvena Courage, crvena Cleopatra i bela Liseta.

Te sorte sadrže više skroba u ćelijama, pa se pri kuvanju ćelije šire i odvajaju, stoga je rezultat fina, suva i mekana tekstura koja je idealna za prženje, pečenje, za pravljenje pirea, knedli i kroketa.

VIŠE:O) Kako da smanjite količinu soli u svojoj dijeti: 7 namirnica kojima ćete lako zameniti so (FOT

U voštane sorte spadaju mladi krompir, bela Adora, svetla Bintje, žuta Jearla, Monalisa i Red Scarlet. Njihove ćelije tokom kuvanja ostaju čvrste pa se te sorte odlikuju gustom i sočnom teksturom koja je idealna za spremanje jela poput musake, pita od krompira i krompir-salata.

Važna pravila i trikovi

Prženi krompirići su, uz sveprisutnu picu, najomiljenije jelo na svetu! Ali, da li se i vama dogodilo da ste pomislili kako će narezani krompir ispržen u vrućem ulju biti odličan, ali odmah nakon prženja on je izgubio hrskavost i postao vlažan i mlitav, nimalo sličan željenim hrskavim prženim krompirićima? Niste jedini!

 

 

izvor: lisa.rs

error: Content is protected !!