KAKO IZLAZITE NA KRAJ SA NOVIM TRENDOM – ROĐENDIZACIJOM?

 

Pita me jedan drug pre izvesnog vremena, kako izlazim na kraj sa ovom ’’rođendanizacijom’’? Nasmejao sam se, i odmah odgovorio, ne baš lako. Klinci mi idu u dva vrtića i jednu školu i samo teorijski gledano, moguće je da budu pozvani na najmanje 60 rođendana tokom godine.

Da ne pominjem prijatelje i njihovu decu, zatim rođake itd. Sve u svemu baratamo sa jednom impozantnom cifrom rođendana kojima treba posvetiti pažnju, odvojiti vreme, odvesti decu, vratiti ih, kupiti poklone itd.

Ne znam, možda sam u zabludi, ali čini mi se da smo nekada uz mnogo manje organizacije i pompe slavili rođendane. Pozoveš drugove i drugarice u stan, mama ti pripremi sendviče, tortu, dobiješ neke poklončiće i to je to. Da me ne shvatite pogrešno, divno je da deca mogu da uživaju i druže se sa što više svojih vršnjaka, i to je sve normalno.

Lepo je što postoje i igraonice i drugi vidovi zabave, ali se tu javljaju i problemi. Nisu svi roditelji u stanju da svojoj deci obezbede takve zabave i to sigurno prouzrokuje frustriranost, jer je proslavljanje rođendana u igraonicama uz razne dodatke-gostovanje mađioničara, klovnova, vila i drugih zabavljača-postalo obrazac obeležavanja dečijeg rođendana.

Da se vratim na mog druga i njegovo pitanje, kako on rešava problem rođendanizacije. Prvo je anketirao sina i ćerku koji idu u osnovnu školu, koliko ima dece u njihovim razredima. Kada su mu odgovorili da je to brojka od oko šezdesetoro dece, odmah je otišao u radnju sa dečijim igračkama i kupio po 30 istovetnih poklona. 30 za dečake i 30 za devojčice.

Vrednost poklona je bila oko 350 dinara po jednom. Kaže, da je tako odmah prebrinuo unapred, i budžet za poklone u narednoj godini, i stalnu jurnjavu za njima. Jes, da su pokloni isti ali će ih bar svi dobiti.

Ovo me je podsetilo na priču moje drugarice koja je kao mala živela u Švedskoj, da se i tamo rođendani slave uglavnom u igraonicama, ali je nepisano pravilo da niko ne donosi poklone deci koji su skuplji od 10 evra.

Naravno da je tamo standard toliki, da mogu sebi da dopuste kupovinu znatno skupljih igračaka, ali su ljudi shvatili da bi to prouzrokovalo niz problema-diskriminisalo bi neku decu i neke roditelje, nisu svi istog imovnog standarda, postavila bi se pitanja, zašto nekom detetu kupuješ skuplji poklon, koga više a koga manje voliš, pokazivao bi svoje dobro ili skromnije imovno stanje odabirom poklona itd. Ovako sa limitom od 10 evra, Šveđani su rešili sve moguće komplikacije i to ne zato što su škrti, već iz razloga pristojnosti i umerenosti. Pametni ljudi.

Ako je tamo tako, tek ovde kod nas postoje razlozi da se makar u odabiru poklona, prizovemo smernosti, ne umanjujući radost i želju dece da sa drugarima obeleže svoj dan rođenja. To je početak puta od ’’rođendanizacije’’, do rođendana…

Imao bih još nešto da dodam, ali me deca vuku za rukav da ih vodim na rođendan, na koji već kasnimo, a i poklon još moramo da kupimo…

Izvor: AllMeCosmetics

error: Content is protected !!